Žigovi su svuda oko nas. Svi danas znamo za Google, BMW, adidas, CHANEL itd. A da li ste znali da je LeBron James zaštitio svoju krilaticu „JUST A KID FROM AKRON“ („Samo klinac iz Akrona“)? Ili da je Lucasfilm zaštitio čuveni zvuk (ritmičnog mehaničkog ljudskog) disanja junaka Zvezdanih ratova Dart Vejdera (Darth Vader)?
O vrednosti ovih brendova suvišno je i govoriti. Tačno je da vrednost stvara proizvod ili usluga, odnosno iskustvo koje oni korisnicima pružaju. Međutim, ono što čuva tu vrednost, sprečava kopiranje, ali i uvećava je kroz licenciranje, franšize i slično je upravo žig. U nastavku saznajte kako da u 5 koraka registrujete žig i zaštitite svoj brend.
Tekst obrađuje nacionalnu registraciju žiga (za teritoriju Republike Srbije).
1. IZGLED ZNAKA
Žig je pravo kojim se štiti znak koji u prometu služi za razlikovanje robe, odnosno usluga jednog fizičkog ili pravnog lica od iste ili slične robe, odnosno usluga drugog fizičkog ili pravnog lica. Dakle, dva elementa čine žig: izgled znaka i robe/usluge koje taj znak treba da obeleži.
Znak može biti u vidu jedne ili više reči (NIKE, HYUNDAI, ZARA, AQUA VIVA itd.), pri čemu i lična imena mogu biti zaštićena (NOVAK ĐOKOVIĆ – NOLE, Kylian Mbappé itd.), a te reči mogu biti ispisane običnim fontom ili biti stilizovane. Dalje, logo je često predmet registracije, te kao žigove možemo videti razne slike, crteže, slova, brojeve i sl. (Audijevi krugovi, zeka na BAG začinu, ali i većina omiljenih crtanih junaka poput Supermena, Spajdermena, Betmena, Snupija, itd.). Čak i boje, ukoliko ispune uslove, mogu biti zaštićene žigom, a najpoznatiji primeri su ljubičasta boja Milka čokolade i kombinacija dve boje fudbalskog kluba Barcelona. Zvuk takođe može biti zaštićen žigom, a čuveni primer za to je snimljeni glas Stivena Hokinga (Stephen Hawking) kako izgovara tri rečenice. Najzad, i trodimenzionalni oblici, poput oblika proizvoda ili pakovanja mogu biti zaštićeni žigom, a primer za to je celo pakovanje „Smokija“. Vidimo da se različiti znakovi, ali i njihove kombinacije mogu zaštititi. Uslov koji je ključno ispuniti jeste da je takav znak „sposoban“ (podoban) za razlikovanje u prometu roba/usluga. Npr. znak „Frizer“ za frizera je očito suviše opisan za uslugu koju treba da obeleži i samim tim on nije dovoljno podoban da napravi razliku između frizera na tržištu u ovoj sferi usluga.
Sa druge strane, zakon propisuje i koji znakovi se ne mogu zaštititi žigom. Navešćemo samo nekoliko primera radi ilustracije: znak koji sadrži psovke; trodimenzionalni znak koji se sastoji isključivo od običnog, standardnog pakovanja kao što su npr. flaše koje nisu distinktivne; ako je znak opisan npr. “cheapest” (najjeftinije), ili upućuje na kvalitet (npr. „we are the best“); ne može se registrovati ni znak koji je prevaran, npr. sadrži oznaku „leather“ (koža) a obeležava robu koja nije napravljena od kože; takođe, ne treba birati ni oznake koje su suviše „obične“, kao npr. običan krug ili trougao, jer takvi znakovi nisu podobni za razlikovanje robe ili usluga na tržištu.
2. PROIZVODI I USLUGE KOJE ŽIG OBELEŽAVA
Kada osmislite kako želite da Vam znak izgleda, sledeći korak je da se napravi spisak roba i/ili usluga koje prodajete odnosno pružate i koje želite da Vaš znak obeleži. Dakle, da bi se žig registrovao potrebno je da se tačno utvrdi i kako će znak da izgleda, ali i šta će da obeleži.
Uzmimo za primer satove CASIO. „CASIO“ je znak, dok su proizvodi koje obeležava, između ostalog, električni časovnici (zidni, stoni, džepni i ručni) i štoperice (iz klase 14 Ničanske klasifikacije).
Prilikom sačinjavanja spiska treba voditi računa o klasifikacijama roba/usluga u skladu sa kojima se spisak formira (najčešće se koristi Ničanska klasifikacija). Ukoliko pak želite da spisak više prilagodite sebi, i to je moguće, ali uz vođenje računa o pravilima koja su propisana, kao i uz korišćenje određenih alata, za šta je obično korisno imati stručnu pomoć. Spisak koji će sadržati Vaše proizvode ili usluge treba da bude skrojen po Vašoj meri, tako da obuhvati sve ono što čini Vaš biznis, ali i da Vas zaštiti od nelojalne konkurencije. Samim tim, treba voditi računa da ne bude ni previše sužen i time ograniči zaštitu, ali ni preterano širok, jer što je spisak širi veća je šansa preklapanja sa ranije registrovanim žigovima ili podnetim prijavama.
KOLIKO SMEMO DA BUDEMO SLIČNI tj. KOLIKO MORAMO DA SE RAZLIKUJEMO?
Suština žiga je da napravi razliku na tržištu. U širem smislu, razliku između proizvoda, usluga, brendova, lica i slično. Ukoliko dva lica imaju sličan logo, ali se bave potpuno različitim biznisima (što formalno znači da bi spiskovi njihovih roba/usluga za žigovnu prijavu bili potpuno drugačiji), registracija bi za oba lica mogla biti uspešna. Poenta je da niko na tržištu od potrošača tj. kupaca ne bude doveden u zabludu (šta kupuje i od koga kupuje). Zbog toga kada se osmisli ili dizajnira izgled znaka (naziv, logo, slogan itd.) i odluči za koje robe/usluge bi zaštita bila tražena (žigovna prijava podneta), potrebno je pretražiti bazu podataka o već prijavljenim ili registrovanim žigovima i videti da li se sa nekim „preklapate“. Princip je jednostavan: što su vam znaci sličniji (po tome kako (vizuelno) izgledaju, kako zvuče i koje im je značenje), spisak roba/usluga treba da se što više razlikuje. I obrnuto, što se znaci više razlikuju, spisak može biti sličniji ili čak isti. Izuzetak su, naravno, čuveni žigovi (APPLE, COCA-COLA, MCDONALDS, NIKE itd.).
Uzmimo za primer žigove „rosa“ i „AQUA VIVA“. Ovi nazivi predstavljaju izgled znaka (verbalni žigovi), a oba žiga su registrovana, između ostalog, za mineralnu vodu iz klase 32 Ničanske klasifikacije. Dakle, nije problem da budu registrovani za identičnu robu, jer ovi znaci različito vizuelno izgledaju, različito zvuče kada se izgovore, a imaju i različito značenje.
Treba imati na umu da se spisak u toku postupka registracije može sužavati (precizirati), ali ne može dopunjavati. Zbog toga, izgled znaka i spisak roba/usluga na početku procesa, pre podnošenja prijave, treba precizno i tačno utvrditi.
*ODABIR TERITORIJE
Budući da je tema teksta registracija žiga u Srbiji, odabir teritorije ne navodimo kao zaseban korak, jer se podrazumeva da ste se odlučili za nacionalnu registraciju. Ipak, u kratkim crtama pojašnjavamo princip teritorijalnosti u pravu žiga, jer je odabir teritorije ključan za sve one koji posluju i van granica Srbije.
Žig je pravo koje važi na teritoriji za koju ga registrujete. To znači da ako žig registrujete u Srbiji, pred Zavodom za intelektualnu svojinu Republike Srbije (dalje: Zavod), žig važi za teritoriju Srbije. Ukoliko robu prodajete ili usluge pružate samo u Srbiji, nacionalni žig za teritoriju Srbije bi Vam bio dovoljan i registracijom pred Zavodom u Srbiji ostvarujete adekvatnu zaštitu. Međutim, ukoliko robu npr. prodajete i u Italiji, preporučuje se registracija i za ovu teritoriju, jer žig registrovan za Srbiju ne pruža zaštitu i u Italiji. Ipak, dobra vest je da ne morate registraciju obavljati u Italiji pred italijanskim zavodom, već se međunarodna registracija za većinu zemalja sveta može obaviti i preko Zavoda (korišćenjem sistema koje obezbeđuje WIPO), na osnovu nacionalno registrovanog žiga ili podnete nacionalne prijave. U nastavku teksta pričamo detaljnije o nacionalnoj registraciji, odnosno o podnošenju prijave za registraciju žiga za teritoriju Srbije, pred Zavodom.
3. PRETRAGA BAZA PODATAKA O ŽIGOVIMA
Osmislili ste izgled znaka, izabrali spisak roba/usluga, odlučili da (najpre) žig registrujete za teritoriju Srbije. Sada je vreme da proverimo u bazama podataka da li postoje isti ili slični žigovi ili podnete prijave za isti ili sličan znak. Ova provera je od suštinskog značaja, jer ukoliko postoje neke prepreke koje se mogu otkloniti (npr. modifikovanjem znaka, ili češće korekcijama spiska roba/usluga) to je korisno uraditi pre podnošenja prijave. Na taj način štedite i vreme i novac. Treba imati u vidu da nije dovoljno samo u registru žigova ukucati npr. reč koju želite da zaštitite. Može postojati niz sličnih žigova ili prijava, koji mogu biti ozbiljna pa čak i neotklonjiva prepreka za registraciju Vašeg žiga, iako Vam ne „izađu“ kao rezultat pretrage, jer npr. ne izgledaju vizuelno isto, ali možda isto zvuče i imaju isto značenje. Sa druge strane, možete videti iste ili vrlo slične znake Vašem te se uplašiti, iako za tim nema potrebe, ukoliko se spisak roba/usluga dovoljno razlikuje. Dakle, suština je u pravilnoj pretrazi baza podataka, i još važnije, u pravilnoj analizi dobijenih rezultata.
Naročito je korisno što Zavod pruža uslugu pretrage, tzv. rešerš žiga. Ukoliko se odlučite za rešerš žiga preko Zavoda, sigurno je da ćete dobiti pravilnu pretragu baza podataka. Međutim, rešerš pokazuje samo rezultat pretrage, ne dajući analizu tako dobijenog rezultata, niti konkertan odgovor da li bi prijava bila usvojena ili ne. Primera radi, u praksi se može desiti da rezultat rešerša pokaže nekoliko tuđih žigova, u odnosu na koje postoji određeni stepen sličnosti. Međutim, to ne znači automatski da prijava ne može biti usvojena, jer se u postupku priznanja žiga ceni niz faktora, a vrlo često se desi da rešerš bude dobar signal za korekciju prijave. Sa druge strane, čak i ako rezultat rešerša bude „prazan“, odnosno Zavod ne navede u njemu nijedan tuđi žig, to ne treba tumačiti kao preliminarnu odluku Zavoda da će prijava sigurno biti usvojena (jer kao što smo videli, nije dovoljno da samo nema istih ili sličnih žigova za istu ili sličnu robu/usluge, već je potrebno i da znak sam po sebi bude podoban za registraciju, odnosno da ne spada u kategoriju znakova koji se ne mogu zaštititi žigom). Dakle, suština je u spoju stručne analize znaka, pretrage baza podataka i stručnoj analizi tako dobijenih rezultata.
4. PODNOŠENJE PRIJAVE ZAVODU
U prva tri koraka radili smo pripremnu fazu, koja je i najvažnija u celom procesu. Sledeći korak jeste da se podnese prijava Zavodu. Ukoliko ste strano fizičko ili pravno lice, a nemate prebivalište, odnosno sedište u Srbiji, imajte na umu da Vas pred Zavodom mora zastupati domaći advokat ili zastupnik koji je upisan u registar zastupnika Zavoda.
Datum podnošenja prijave je izuzetno važan, jer od tog datuma imate pravo prvenstva u odnosu na sva druga lica koja za isti ili sličan znak za istu ili sličnu robu/usluge podnesu prijavu kasnije. Dakle, ne samo da je važno podneti prijavu za registraciju žiga, već je važno učiniti to što ranije, kako biste sprečili konkurente da to urade pre Vas i time Vas onemoguće u registraciji ili Vam znatno to otežaju ukoliko biste bili primorani da vodite određene postupke za žig (npr. ako je prijava podneta protivno načelu savesnosti i poštenja ili je znak registrovan na osnovu takve prijave).
Nakon što Zavod utvrdi da je prijava formalno uredna, prelazi na ispitivanje ispunjenosti suštinskih uslova za priznanje žiga. Ako Zavod nađe da prijava ne ispunjava ove uslove, obaveštava Vas o tome i daje šansu da odgovorite na razloge Zavoda (odgovor na rezultat ispitivanja). Ukoliko „ubedite“ Zavod argumentima o ispunjenosti uslova, ili ukoliko je Zavod već sam utvrdio da ne postoje razlozi zbog kojih bi prijava trebalo da bude odbijena, prijava se objavljuje u službenom glasilu Zavoda. U roku od tri meseca od datuma ove objave lice koje je ranije registrovalo žig ili podnelo prijavu, a smatra da objavljena prijava ugrožava njegovo pravo, može da podnese prigovor.
Dakle, vidimo da dužina trajanja postupka od momenta podnošenja prijave pa do momenta registracije žiga, zavisi od toga da li postoje neke prepreke za registraciju žiga prema mišljenju Zavoda ili trećih lica koja tvrde da im Vaša prijava ugrožava ranije stečeno pravo. Najkraći scenario, jasno, postoji kada Zavod odmah utvrdi da su ispunjeni uslovi za registraciju žiga, objavi prijavu, i u roku od tri meseca od objave prijave niko ne podnese prigovor. Prema statistici Zavoda, to je najčešće u roku od šest meseci od podnošenja prijave.
5. REGISTRACIJA ŽIGA
Ukoliko je Zavod utvrdio da su ispunjeni uslovi za registraciju žiga, a pomenuti prigovor nije bio podnet ili je bio bezuspešan (konačnom odlukom odbačen ili odbijen), proces je uspešno okončan. Zavod Vas tada poziva da platite taksu za registraciju žiga i važenje za narednih 10 godina. Tek nakon što platite taksu i Zavodu dostavite dokaz o plaćanju, Zavod i formalno vrši registraciju i upisuje žig u E-Registar, a Vama dostavlja ispravu o žigu. Izvršena registracija važi narednih 10 godina i to od momenta podnošenja prijave. Međutim, žig se može neograničen broj puta produžavati za 10 godina uz plaćanje propisanih taksi. Na taj način, žig može trajati večno, sve dok na vreme produžavate njegovo važenje.
Autor: Nina Radin
23.02.2023.